Da li volite čipku? Ne, pogrešno pitanje: da li znate nekoga ko NE voli čipku? Ovaj prelepi materijal ima dugu istoriju i mnogo oblika, i iako ga je današnja mašinska proizvodnja i potražnja za niskim cenama donekle obezvredila, s druge strane, mnoge od originalnih mukotrpnih metoda su opstale.
Kada pomislite na čipku, verovatno zamišljate haljinu sa slojem čipke na kontrastnoj postavi, uski metar čipke iz galanterije ili sliku izrađenu na kalemu. Jednostavna mašinski rađena čipka može se kupiti za nekoliko kruna, dok bolje koštaju hiljade. Ručno rađena čipka se danas praktično više ne pravi, osim malih metara ili za visoku modu. Ali kada kupujete čipku, da li znate njeno poreklo?
Kada se čipka prvi put pojavila? Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga šta smatramo čipkom. Istoričari pojavu prve „prave“ čipke smeštaju u kraj 15. veka, ali tehnike poput mreže, čišćenja i pletenja na razbojima bile su poznate već u antičko doba, pomoću kojih su se pravili dekorativni elementi odeće. Na slikama iz 14. veka možete pronaći ukrase koji podsećaju na volane, a vez na mrežici (file čipka) i tilu takođe podseća na čipku. Neke tehnike su iznenađujuće mlade, na primer, irska heklana čipka se pojavila tek sredinom 19. veka.
Šivena čipka
Šivena čipka drži istorijsko vođstvo, verovatno zato što je njen princip u suštini jednostavan, izveden iz veza – samo se ne veze na tkanini. Zato se prva šivena čipka naziva punto in arija, bukvalno „bod u vazduhu“. Međufaza između veza i punto in arija je reticel, koji je nastao na tkanini njenim „kidanjem“ – izvlačenjem i šivenjem niti.
Reticel iz Italije, napravljen oko 1580-1620:
Punto in arija iz Italije, napravljen oko 1600-1620:
fotografija Nacionalna galerija Viktorije, Melburn, izvor: http://www.abc.net.au/…_3950938.jpg
Britanska kraljica Elizabeta I ima okovratnik obložen mrežicom na portretu iz 1588. godine:
Portret kraljice Elizabete, Nacionalna galerija portreta London, izvor: http://images.npg.org.uk/…/mw02077.jpg
Kraljica šivene čipke često se naziva alansonska čipka. Nastala je u Alansonu, u Francuskoj, u južnoj Normandiji (mnoge čipke su dobile ime po mestu porekla). U prvoj polovini 17. veka, ovde je počela da se proizvodi čipka u mletačkom stilu za francuski kraljevski dvor, tako da nije morala da se uvozi iz Italije i time štedi novac. Alansonske čipkarke su modifikovale mletačke tehnike i takođe ih prilagodile promenljivim modnim trendovima. Rezultat je prelepa čipka puna krivina i zamršenih motiva.
Alansonska čipka iz 1867. godine. Osnova, koja podseća na til, takođe je šivena ručno, oko po oko.
Alansonska čipka je na UNESKO-voj listi svetske baštine i u Alansonu ima svoj muzej i centar, gde se održavaju kursevi i održava umetnost čipke. Ova čipka je veoma teška za izradu, potrebno je nekoliko sati po 1 cm2 i cena zavisi od toga. Ovo se odnosi na svu šivenu čipku. Ako želite da je isprobate, možete, na internetu ima dosta uputstava (potražite čipku iglom).
Vredi pomenuti i point de venise - venecijansku čipku - koja podseća na čipku na kalem (videti dole) i njena mašinska verzija se danas prodaje, često u obliku oblikovanih pojedinačnih motiva namenjenih za ukrašavanje venčanica, na primer.
sa pariske izložbe čipke, izvor: http://chambredescouleurs.france-i.com/…021_m083.gif
Pod terminom „alenkonska“ čipka, koja se ponekad nalazi u prodavnicama, podrazumeva se čipka sa pojedinačnim motivima ušivenim čipkom, koja jasno imitira konture originalnih ušivenih ukrasa.
izvor: http://bandjfabrics.com/fabric/alenç-lace-77
Čipka na špulice
Čipka na špulice je tehnika koja izgleda komplikovano u poređenju sa šivenjem - umesto jedne igle, imate desetine špulica koje treba uvijati i uvijati na razne načine - ali proizvodnja oduzima manje vremena nego kod šivene čipke. Čipkarke koje danas koriste špulice obično proizvode male komade tkanine, slike od čipke ili tekstilni nakit, ali u prošlosti se ova tehnika koristila za izradu velikih komada čipkaste tkanine.
Čipka na špulice može imati površinu ispunjenu podlogom, ili su motivi povezani samo labavo pojedinačnim konektorima. Ovi poslednji se zajednički nazivaju gipur. Reč „gipur“ se ranije odnosila na konturu koja je oblagala pojedinačne motive.
Pogledajte video
Jedna od prvih gipur čipki je đenovska čipka, koja je počela da se proizvodi u 16. veku u Đenovi, u Italiji. Karakterisali su je mali listovi koji su se koristili za njeno stvaranje. Njen stil je bio sličan italijanskoj renesansnoj šivenoj čipki. Druge poznate čipke su malteška ili klun čipka. Mašinski izrađene imitacije gipur čipke su danas uobičajeno dostupne.
Gipur čipka iz prodavnica Marlen i Sartor:
iz prodavnice Marlen, izvor: http://marlen.cz/…ty-bila.htm
Ponekad se ova čipka naziva i „gruba čipka“, „plastična čipka“ ili „venecijanska čipka“, iako prvobitno pripada šivenoj čipki. Kada tražite ovu čipku, morate isprobati sva imena, jer u prodavnicama nisu jasni sa terminologijom (ili jesu, ali se s pravom plaše da kupci nisu).
Mašinski rađena venecijanska čipka (engleski „Venise/Venice lace“) u obliku simetričnih motiva iz prodavnice na eBay-u:
Gipur čipka je trenutno veliki trend, a mnogi dizajneri je uključuju u svoje kolekcije za ovu i sledeću godinu. Ova haljina je iz jesenje kolekcije Monik Lulije:
Među čipkama sa ispunjenom pozadinom, sigurno ćete znati Šantili čipku, nazvanu po francuskom gradu Šantiliju, gde je počela da se proizvodi u 17. veku. Tipično je bila napravljena od crne svile i stoga je bila popularna za žalosne haljine i velove, ali je takođe bila široko izvožena u Španiju, gde su žene nosile crne čipkane marame i mantilje.
Lepeza od Šantili čipke, napravljena 1899. godine:
izvor: http://bandjfabrics.com/…lly-lace-120
Danas se Šantijska čipka koristi za večernje i venčanice, dekoracije bluza ili čak luksuzni donji veš.
Još jedna poznata čipka je Valansijenska čipka. Grad Valansijen je Francuska stekla 1678. godine, ali pre toga je bio flamanski. U flamskoj (Flandrskoj) regiji proizvodili su se mnogi lepi i skupi ukrasi i tkanine - od stare toršon čipke sa jednostavnom toršon (rupastom) osnovom, lokalne čipkarke su se razvile do luksuznih čipki koje danas poznajemo, na primer, kao Antverpen ili Malin (Mehelen). Materijal je nekada bio fini flamanski lan - ponekad toliko fin da su samo mlade devojke sa neoštećenim vidom mogle da rade sa njim. Rad u lošem osvetljenju brzo je oštetio vid čipkarka.
Antverpenska čipka na kalemove iz 18. veka:
Malinska čipka iz sredine 19. veka:
izvor: http://www.laceforstudy.org.uk/…IMG_7958.jpg
Rezana čipka
Posebna vrsta čipke na kalem je rezana čipka, gde se pojedinačni motivi odvojeno kaleme, a zatim spajaju. Ova grupa uključuje čuvenu briselsku čipku, poznatu po svojoj finoći, složenosti i, naravno, visokoj ceni.
Briselska čipka iz sredine 18. veka:
Briselska čipka sa prelaza iz 17. u 18. vek:
Briselsku čipku su takođe činile skupljom posebne lanene niti od kojih je bila izrađena na kalemu i koje se nisu mogle proizvoditi nigde drugde osim u regionu Brisela. Druge slične čipke nisu mogle da joj pariraju, iako duše čipka ili druge belgijske čipke ne zaostaju mnogo.
Čipka za lice, vezena i aplikirana čipka
Čipka za lice je uska, ručno ili mašinski izrađena traka, koja se sašiva da bi se stvorila čipka. Stoga je slična čipki sa trakama, što je vrsta jednostavne čipke na kalemu, takođe napravljene od traka, ali oblikovane i spojene tokom rada na kalemu. Čipka za lice se takođe široko proizvodila u slovenskim zemljama. Danas ovu čipku najčešće možete pronaći pod nazivom Batenberg/Batenburg čipka (na češkom, batenberg). Postoje mnoge moderne imitacije, koje se obično koriste za suncobrane, kućni tekstil, a izuzetno i za dekoraciju odeće.
Ručno rađena čipka za lice iz 19. veka
Postupak proizvodnje zasnovan na unapred nacrtanom šablonu:
Savremena imitacija čipke na romantičnom suncobranu:
Čipkasti materijal može se napraviti i primenom motiva sa druge čipke, primenom komada tkanine ili veza na fini materijal, obično til. Najpoznatija primenjena čipka je irska karikmakros, koja se pravi primenom muslina, porubljena je prepoznatljivim konturama i ponekad dopunjena izrezima ispunjenim šivenom čipkom. Limerik čipka, til vezen iglom ili tambur tehnikom, potiče iz Limerika, Irska.
Ručno rađena karikmakros čipka
Detalj vela od limerik čipke:
Venčanica vojvotkinje Kejt je napravljena od ručno rađene čipke koju je proizvela irska kompanija za čipku. Dezeni i tehnike koje su korišćene inspirisani su tradicijama Karikmakrosa i Limerika:
Heklana i pletena čipka
Heklanje i pletenje su ručni zanati koji su opstali do danas i, za razliku od čipke na kačiće, prilično su laki za učenje. Međutim, obe tehnike se mogu koristiti za proizvodnju veoma lepe čipke. Čuvena irska heklana čipka, veoma moderna na prelazu iz 19. u 20. vek, veoma je plastična, teška, obično sastavljena od biljnih motiva.
Antička kragna od irske heklane čipke s kraja 19. veka:
Čipka može da uključuje i filet heklanje, gde se uzorak popunjava u kvadratnu mrežu tokom rada. Međutim, proizvodima nedostaje elegancija i delikatnost uobičajena za čipku.
U pletenju čipke možemo preći od jednostavnih uzoraka sa rupicama do kraljevskih disciplina, a to su šetlandska ili orenburška čipka.
:
Orenburška čipkana marama
Mašinski rađena čipka
Već sam pisala o tome koje se stare čipke danas imitiraju i prodaju, ali hajde da malo više pričamo o mašinskoj tehnologiji. Prvi mašinski rađen til, koji se do tada takođe izrađivao ručno i bio veoma skup artikal, bio je veliki napredak za proizvodnju tekstila. Prvi mašinski rađen til bio je pleten i nastao je krajem 1770-ih na modifikovanom mehaničkom razboju za pletenje čarapa. Godine 1808, pronalazač Džon Hitkout patentirao je svoj bobinet, mašinu koja je radila na principu vertikalnog razboja i proizvodila til uvijanjem niti zajedno, slično tkanju na katuljcima. Mašinski rađen til se tada mogao ručno ukrašavati vezom ili aplikacijama. Nakon poboljšanja i upotrebe mehanizama iz drugih mašina (žakard sistem za šaranje, mašina sa polugama, potiskivač), sredinom 19. veka konačno je bilo moguće proizvesti imitacije ručno rađene čipke sa šarama, kao što je čipka Šantili. One su bile toliko savršene da ih je ponekad bilo nemoguće razlikovati od ručno rađenih. U viktorijanskoj eri, čipkani šalovi u stilu španskih mantilja bili su veoma moderni.
Detalj mašinski rađene šantilj čipke iz 19. veka:
Šezdesetih godina 19. veka razvijena je mašina Rašel kao unapređenje ranijih izuma za pletenje. U kombinaciji sa Žakard mehanizmom, mogla je da plete i čipku. Mašine Rašel su brze i koriste se za izradu većine današnje čipke.
Moderna čipka Rašel, kakvu možete kupiti u bilo kojoj galanteriji:
Mašina za vez Šifli švajcarskog pronalazača Greblija („šifli“ znači „čamac“ na švajcarskom nemačkom dijalektu). Uzorak čipke je izvezen na podlozi, koja se zatim hemijski uklanja. Urezana čipka može da imitira staru šivenu ili gipur čipku. Zahvaljujući uobičajeno dostupnim vodorastvorljivim podlogama, ovaj proizvodni proces se može isprobati kod kuće ručno ili na mašini za šivenje. U vreme svoje najveće popularnosti krajem 19. veka, urezana čipka se proizvodila pomoću luga, koji se koristio za uklanjanje svilene ili vunene podloge pamučnog veza, ali je ova metoda danas naravno zabranjena zbog svog negativnog uticaja na životnu sredinu.
Detalj urezane čipke iz oko 1920-ih:
Među najnovijim mašinskim čipkama, možda bismo mogli da uvrstimo mašine za lasersko sečenje koje mogu da iseku veoma fine šare na sintetičke tkanine.
Koju vrstu čipke volite? Da li ste ikada pokušali da napravite čipku ili videli čipkarke na delu? Da li čipka ima mesto u vašem garderoberu?
Originalni tekst ovde
