Umetnost veza

 Kejtlin Benson

Kejtlin Benson je dizajnerka i umetnica ručnog vezenja iz Vankuvera. Ona stvara nežne slike koristeći satenski bod. Tople boje, nežni šare i fascinantni detalji su očigledni pri pažljivijem pregledu njenih vezova. Ovaj mali, slatki cvetni aranžman će ulepšati svaki dom, posebno ako ga sami napravite!

cupofnrrdles (Šolja sa iglama) 

Na svojim profilima Instagram  i  Youtube deli fotografije i video tutorijale za izradu veza,a na   Web stranici mogu de naručiti šeme za vez sa uputstvima za rad.

Umetnica Martina Čelerin i njene 3d tapiserije

 

Martina Čelerin je rodjena u Pragu ,a sada živi u Americi  i po struci je molekularni genetičarNakon što je doktorirala, posvetila se nauci. Ali pre 15 godina, iznenada je odlučila da ostavi nauku iza sebe i posveti se umetničkom izražavanju. Sada stvara 3D umetnička dela, kombinujući tehnike kao što su ručno tkanje, tapiserija, vez, pustvovanje  i filcanje.

Nešto više o ovoj umetnici pronadjite na njenom web sajtu Martina Celerin

Mađarski Matyó vez

Matyó vez je jedna od najpoznatijih tehnika tradicionalnog mađarskog narodnog veza, prepoznatljiva po bogatim cvetnim motivima i jarkim bojama. Potiče iz regiona Mezőkövesd u severnoj Mađarskoj, gde ga je razvila etnička grupa Matyó. Zbog svog kulturnog značaja, ovaj vez je 2012. godine uvršten na UNESCO-vu listu nematerijalne kulturne baštine. 

Ključne karakteristike i motivi

Najprepoznatljiviji simbol ovog stila je "Matyó ruža" (matyórózsa), krupna, stilizovana crvena ruža koja se često nalazi u centru kompozicije. 

Motivi:

 Pored ruža, često se vezu božuri, lale, pupoljci, lišće, a ponekad i ptice ili spiralni oblici.

Tehnika: 

Tradicionalno se koristi "satin stitch" (ravan bod) koji potpuno ispunjava površinu, stvarajući gustu i reljefnu teksturu.

Podloga:

 Vez se najčešće radi na crnom platnu (koje simbolizuje zemlju) ili belom lanu. 

Simbolika boja

U Matyó kulturi, svaka boja ima specifično značenje: 

Crvena: Boja radosti,mladosti i strasti.

Crna: Predstavlja zemlju iz koje potiče život i žetva.

Žuta: Simbolizuje leto i snagu sunca.

Plava: Tradicionalno povezana sa tugom ili prolaznošću.

Zelena: Postala je boja žalosti nakon Prvog svetskog rata, često korišćena na ivicama kecelja u znak sećanja na poginule vojnike. 

Vez se razvijao tokom 19. veka, a vrhunac je dostigao krajem 1800-ih. Jedna od najvažnijih figura u istoriji ovog veza bila je Bori Kis Jankó, čuvena dizajnerka šablona koja je modernizovala i obogatila cvetne motive. Tradicionalno su žene (tzv. "írósasszonyok" ili žene koje pišu/crtaju) rukom iscrtavale šablone pre samog vezenja. 

Danas se Matyó vez može naći na modernoj odeći, stolnjacima i suvenirima, a u samom gradu Mezőkövesd postoje radionice i muzeji posvećeni očuvanju ove tradicije. 

 

11.


























25.





















34.










39.