Mađarski Matyó vez

Matyó vez je jedna od najpoznatijih tehnika tradicionalnog mađarskog narodnog veza, prepoznatljiva po bogatim cvetnim motivima i jarkim bojama. Potiče iz regiona Mezőkövesd u severnoj Mađarskoj, gde ga je razvila etnička grupa Matyó. Zbog svog kulturnog značaja, ovaj vez je 2012. godine uvršten na UNESCO-vu listu nematerijalne kulturne baštine. 

Ključne karakteristike i motivi

Najprepoznatljiviji simbol ovog stila je "Matyó ruža" (matyórózsa), krupna, stilizovana crvena ruža koja se često nalazi u centru kompozicije. 

Motivi:

 Pored ruža, često se vezu božuri, lale, pupoljci, lišće, a ponekad i ptice ili spiralni oblici.

Tehnika: 

Tradicionalno se koristi "satin stitch" (ravan bod) koji potpuno ispunjava površinu, stvarajući gustu i reljefnu teksturu.

Podloga:

 Vez se najčešće radi na crnom platnu (koje simbolizuje zemlju) ili belom lanu. 

Simbolika boja

U Matyó kulturi, svaka boja ima specifično značenje: 

Crvena: Boja radosti,mladosti i strasti.

Crna: Predstavlja zemlju iz koje potiče život i žetva.

Žuta: Simbolizuje leto i snagu sunca.

Plava: Tradicionalno povezana sa tugom ili prolaznošću.

Zelena: Postala je boja žalosti nakon Prvog svetskog rata, često korišćena na ivicama kecelja u znak sećanja na poginule vojnike. 

Vez se razvijao tokom 19. veka, a vrhunac je dostigao krajem 1800-ih. Jedna od najvažnijih figura u istoriji ovog veza bila je Bori Kis Jankó, čuvena dizajnerka šablona koja je modernizovala i obogatila cvetne motive. Tradicionalno su žene (tzv. "írósasszonyok" ili žene koje pišu/crtaju) rukom iscrtavale šablone pre samog vezenja. 

Danas se Matyó vez može naći na modernoj odeći, stolnjacima i suvenirima, a u samom gradu Mezőkövesd postoje radionice i muzeji posvećeni očuvanju ove tradicije. 

 

11.


























25.





















34.










39.