Srpska narodna nošnja

 

                -Terzijski ili abadzijski zanat-

                                            Slika - Terzije izmedju dva svetska rata

Terzije su majstori koji izrađuju odevne predmete muške i ženske nošnje od čoje , kadife, i atlasa za potrebe gradskog stanovništva. Abadžije su krojači narodnog odela ( naziv usvojen posle II svetskog rata) izrađuju haljetke za potrebe sela od sukna, delimično od čoje i somota i sa upotrebom gajtana i bućme.

Materijali koji su se koristili:

Čoha, čoja-vunena tkanina, sukno bolje vrste, lakše i lepše

Kadifa-svilena baršunasta tkaninaAtlas-sjajna svilena tkanina

Gajtan-pamučna,vunena ili svilena upredena ili pletena vrpca koja služi za porubljivanje i ukrašavanje odeće

Bućma-tanji svileni gajtan duplo upredenBurma-svilena bućma duplo upredena

Srma-upredena metalna žica, bela i žuta(srebrna i zlatna).

Vez se izvodi iglom tzv. „šestica“. Pri vezu, materijal ( čoja i kadifa) se postavlja krućim papirom koji se fircanjem pričvrsti za tkaninu.

Šare koje se koriste:

Krma- dvokatna - trokatna, odnosno dvostruka trstruka;strukovi gajtana blago upedeni

Osmice -ornament u vidu neprekidnog niza osmica

Arslamčići-ornamenti u vidu S motiva u neprekidnom nizu

Kružići -spirala u nizuŠlemići-celokupni vez na pešu fermana lociran između аrslamčićа i redova gajtana

Dikiši - ukrasni redovi gajtana, kosi i horzontalni

Tirizi - pravougaoni deo na poleđini ukrašen ornamentom u obliku slova M

Amparče - trougaoni komad u gornjem delu poleđine ukrašen vezom Koltuci, ojme i sivrije- ornamenti najčešći u donjem delu rukava

ODEVNI PREDMETI PROIZVODI TERZIJSKOG, ABADŽIJSKOG ZANATA

                                              Ženska nošnja

Jelek- od crnog somota sa ukrasom od svilenog gajtana i bućme- od raznobojnog somota sa ukrasom od srmenog gajtana i bućme.

Kratak gornji ženski aljetak, bez rukava, dužine do više struka. Dubokog srcolikog izreza na grudima, prednjih delova sa minimalnim preklopom. Zakopčava se kopčama ili omčama i dugmadima od srmenih niti. Duž ivice teče krma, zatim redovi gajtana i najzad stilizovani ornamenti u nizu. Najviše ukrasa nose prednji delovi, na obe strane je uvek krupan ornament biljni u stilizaciji, a zatim srednji deo poleđine sa karakterističnom kompozicijom, sa osloncem na donji ivični ukras.

                                                                   Autor Milanovic-krojač narodnog odela

Libade – od svilenog atlasa,najčešče crne boje,i raznobojnog somota sa ukrasima od srmenih niti i šljokica.

Kratka ženska gornja odeća, dugačka do slabina, dugih, u donjem delu izrazito proširenih rukava. Spreda otvorena, zaobljenih prednjih delova, bez preklapanja i zakopčavanja. Ukras skoncentrisan duž ivica i oko kosih proreza na poleđini. Sastoji se od memica, gajtana, stilizovanih lozica i vreža, komponovanih u nizu. Vez od srmenih niti kreće se od reljefne do minuciozne tehnike, često sa filigranski urađenim detaljima, predstavlja vrhunsko zanatsko umeće. Postava sa posebnom pažnjom odabrana za delove vidljive pri pokretima, kao što su prednji i donji delovi rukava. Najčešće korišćene tkanine su taft, rips, šanžan svila i dr.

                            Vez srmom ili bućmom (upredeni konac)

 Suknja samoubirka

Suknja se tka u dva nita,u tzv. platnom tkanju,vunene osnove i potke jednake debljine.Niti su veoma tanke,jednokatne,dobro upredene.Bolje se postavljaju u osnovi vidu pruge,simetričnog redosleda od donje ivice prema sredini,zatim ponavljenom od sredine prema pojasu.Prettkivanju crnim nitima daje pruge,pretkivanje raznobojnim nitima kockastim uzorak čitavoj površini. Otkana suknja,spojenih pola i našivanje trake,ubira se za sitan nabor koristi se šipka dužine koliko je i suknja.Napravi se nabor , zatim se prošije po horizontali na rastojanje od svakih 10 do 15cm.i najzad šipka izvuče to se ponavlja do kraja.Tkanina prošivenih nabora dobro se pokvasi nad loncem vrijuće vode položi na sto,pritisne daskomi još dodatnom optereti.Tako stoji od 3 do 4 dana ,zatim se okači i suši u hladu na promaji.

Kada se zašije pojas drikeri i kopča u pojasu suknja je završena.Dimenzije u proseku su:dužina 70cm,širina 3.10 do3,5m,nabori su široki 5 do 8mm.

 Platnena podsuknja  Pamučna suknja se najkasnije javlja u odevnom inventaru žena sela Šumadije. Pružajući udobnost i slobodu pokreta, predstavlja haljetak žena svakog životnog doba pri obavljanju svakodnevnih poslova u kući i polju. Izrađuje se od punijeg pamučnog platna ćnara, raznih boja, tkanog u dva nita prugastog i kockastog sitnog uzorka. U struku krupno nabranea pod uzanim pojasom, na vezivanje, od kolena naniže prošarana karnerom širine 22 do 25 cm, oivičena talasasto, tj. Polukružnim izrezima u nizu opšivenim tamnim pamučnim koncem. Kao ukras javljaju se još jedna do dve uzane trake od crnog satena.

 Haljina-Košulja dugačka do članaka 

 Pojas -Tkanica  Tkanine u dva i četiri nita „u levle“, od vune, pamuka и i svile raznih boja, često u kombinaciji vune i pamuka, ili svile i pamuka. Boje složene u pruge.  

Čarape  

Opanci 

Zubun -Dugačak prsluk uradjen od sukna i ukrašen gajtanima i vezom od srme. 

                                                        Muška nošnja

Fermen - Kratak  gornji muški haljetak bez rukava, dužine do slabina. Visokog okovratnika, otvorenih celom dužinom, prednjih delova bez preklapanja i zakopčavanja. Srodan je po izboru materijala i načinu ukrašavanja anteriji i čini komplet sa njom. Kroji se dvojako . Iz tri, kada se sastoji iz poleđine i dva prednja dela „ peša“, ili iz sedam delova, kada se poleđina kroji iz pet delva. Fermen je najraskošnijie ukrašavan muški odevnpredmet. Ponekad sa toliko veza i utroška svilenog gajtana i bućme, da pokriva celu površinu čoje.

Autor Milanovic-krojač narodnog odela

Autor Milanovic-krojač narodnog odela

                                                                     Autor Milanovic-krojač narodnog odela

Anterija- Kratak gornji svečani muški haljetak, dužine do kukova, sa malim pravim prorezima sa strane. Otvoren celom dužinim, sa prednjim delovima na preklop, koji na grudima formiraju plitak izrez potkovičastog oblika. Zakopčava se na tri dugmeta petljicama od gajtana. Rukavi su dugački, pri dnu rasečeni, na kopčanje. Ukrasi od krme, redova gajtana, biljnih lozica, spirala i dr. Pružaju se duž ivica, zatim na grudima, pri dnu rukava i oko malog gornjeg džepa na levoj strani.